Strahinja Živanov kolumna: Neki novi dani za NBA | NBA-Serbia.net

[Zola]

Kolumna Strahinje Živanova:
Neki novi dani za NBA ligu

Čitajući svakakve komentare na račun sadašnje NBA lige, kao i one u prošlom veku, naveli su me na mnogo dublja razmišljanja. Iako je moj pohod ka NBA krenuo pre samo nekoliko godina, to me nije sprečilo da zavirim malo i u prošlost i istoriju. Od Mikana, Maxa Zaslovskog, Fulksa, i drugih, "era košarke" je otvorena, da bi je legende poput Russella, Chamberlaina, Maravicha samo podizale na viši nivo. "Showtime" Lakersa iz 80-ih i "Greentime" Celticsa, napravili su još veću popularnost ove lige, da bi se 90-te smatrale kao njen zenit. Dolazak Michaela Jordana u NBA i njegov vrhunac u tom periodu, dovele su košarku do vrha. Ne samo što su Bullsi u to vreme činili čuda, već su postojali i drugi košarkaški genijalci: Charles Barkley, John Stockton, Karl Malone, Pat Ewing, Hakeem Olajuwon, David Robinson, Penny Hardaway i drugi. Lockout je usledio u sezoni 1998/99., i od tada u rukama Davida Šterna, mnogi smatraju da NBA liga ide silaznom putanjom. Niti zbog toga što je falilo superstarova, niti što je gledanost pala, jednostavno u njenom čitavom funkcionisanju - pare su napravile pometnju. Enormni ugovori, sudije, tržište, emisije, mediji... Lakersi su zahvaljujući sudijama vratili svoj nekadašnji ugled, dok su nagrade, rivaliteti i rezultati pravljeni kako to Sternu i NBA ligi odgovara. Superstarovi su "okarakterisani kao beli medvedi", dok je zadatak medija uglavnom bio da progutaju svaki njihov ispad i raspišu se o njihovim vrlinama. Pre nekoliko godina, veštački je vraćen rivalitet Lakersa i Celticsa, koji se protezao kroz čitavu istoriju lige. Sada jednostavno nema igrača u petorci koji je u NBA proveo dobar broj godina i da nema ugovor manji od 5 miliona. Žalosno je to reći ako uzmemo u obzir da je Magic Johnson, jedan od najboljih igrača svih vremena te pare mogao da zaradi igrajući 2, ili 3 sezone u NBA.

Ali, ajde da budem malo pozitivniji... Mislim da je puno lakše za sve fanove (uključujući i mene) da pokušamo da zanemarimo sve što nam pare čine, te da se okrenemo onom lepšem delu NBA zbog kojeg ga i volimo. Pored atraktivnih poteza, mnogih genijalaca što sa loptom, što u letu, ja sam se malo udubio u neke stvari koje mi se više sviđaju sada, nego što je to bilo pre. Iako nam Evroliga odaje više toga u taktici, NBA liga je počela mnogo više da se služi njom. U vreme Jordana, ona nije bila toliko razvijena, pa je recimo jedan Barkley ako bi mu ušlo predhodno 2 trojke, mogao da šutne još gomilu istih, dok su sada stvari malo drugačije. I vrhunski šuteri poput Raya Allena, Currya ne bi mogli da šutnu trojku po svojoj volji, dok predhodno ne bi po nagovoru trenera dobili 2 bloka, i iz njih iz trka šutnuli. "Triangle offense" Phila Jacksona postaje sve veća enigma za ostale trenere, pa tako i Larry Brown, Greg Popovich ili Doc Rivers uzvraćaju istom merom. Koliko god mi nazivali NBA ligom, ligu fizikalaca, ligu 1 na 1, taktika, iskustvo i odbrana postaju najznačajniji faktori. Više nije heroj onaj koji da 40 poena, već onaj koji zaustavi LeBrona ili Kobea. Uprkos tome što NBA liga "podvlači nagrade" i uloge superstarova onima koji im donesu najviše para, među pravim NBA stručnjacima i fanovima, oni što ostavljaju srce za odbranu postaju junaci. Sada se najbitnije utakmice ne dobijaju tako što nekoga nadigraš atraktivnošću, brojem poena, i sličnim - većina proizilazi iz glave, i taktike. Zapravo, "Dati poen više" nije bitan slogan koliko "Primiti poen manje", što smatram kao poentu cele ove moje priče (u pokušaju). Ko bolje postavi odbranu, ko pametnije odigra napad, ko ima izraženiju timsku igru. Slogan "Odbrana osvaja naslove" nije bio obavezno tačan u vreme Magica, Birda, i nešto kasnije Jordana. Znate svi kakvi su Stockton i Malone bili igrači, fokusirani prvenstveno na napad, i svi se sećate Lakers "Showtimea", kojem je takođe offense bio prioritet. Tada su pobeđivali bolji, sada pametniji, i iako NBA liga polako gubi popularnost širom sveta, ona dobija svoju novu dimenziju. Neke stvari su negativne, a neke ne.

Piše: Strahinja Živanov