Dražen Knežević kolumna: Šta ćete raditi sledećeg leta? | NBA-Serbia.net

[Zola]

Kolumna Dražena Kneževića:
Šta ćete raditi sledećeg leta?

Polako se približava nova NBA sezona, koju svi nestrpljivo iščekujemo. Kada bismo analizirali leto, koje je već iza nas, lako bismo došli do zaključka da su isto obležili novi ugovori mnogobrojnih superstarova najjače košarkaške lige sveta. Nekim ugovorima je bilo sudjeno da budu ozvaničeni ovog leta, a neki ugovori pretstavljaju pravu enigmu za nedovoljno upućene ljubitelje NBA lige. Ugovor Richarda Jeffersona je, u najmanju ruku, bio dovoljan razlog da me podstakne na malo dublje razmišljanje. Naime, Jefferson, kojeg smatramo za jednog od najiskusnijih igrača u ekipi San Antonio Spursa je odbio mogućnost da u poslednjoj sezoni svog tadašnjeg ugovora inkasira neverovatnih 15 miliona dolara I potpisao je novi, 3+1 ugovor sa Spursima, po kojem bi u naredne četiri godine trebalo da zaradi malo manje od 40 miliona dolara, s tim što bi u sezoni koja dolazi zaradio ‘svega’ 8 miliona. Ovo deluje kao potpuni promašaj, zar ne? Medjutim, iza ovog poteza se krije jedna mnogo dublja tema koja se naziva CBA (Collective Bargaining Agreement).

CBA pretstavlja ugovor izmedju NBA lige i udruženja igrača, koji propisuje sve sitnice oko ugovora izmedju igrača i timova za koje nastupaju. Prethodno potpisani kolektivni ogovor ističe zaključno sa 30. junom 2011. godine. Prema rečima antipatičnog Davida Sterna, NBA liga je u prethodnoj sezoni zabležila gubitke u iznosu od približno 400 miliona dolara. Čelnici lige smatraju da su gubici posledica isključivo lošeg poslovanja klubova i visokih primanja koja ostvaruju igrači. Više od 2/3 timova lige su prošle sezone bili u minusu. U momentu, kada igrači više nego ikad žele da im se povećavaju primanja, čelnici lige se bore za to da se smanji dozvoljeni iznos Salary capa, kako liga ne bi pretrpela još veće gubitke. U ovom trenutku, novi dogovor, koji bi trebalo da bude donešen sledećeg leta, izgleda kao Mission Impossible. To može da znači samo jedno – sezona 2011/2012 će početi novim Lockout-om.

Upravo, malo pre pomenuti Lockout pretstavlja glavni razlog, zbog kojeg Richard Jefferson nije hteo da ove sezone ‘omasti brke’ s 15 miliona, jer bi na taj način sledećeg leta bio Free Agent, a pri tome igrač sa veoma neizvesnom budućnošću, zahvaljujući, sada već veoma očekivanom štrajku igrača. Mnogo je sigurnija varijanata bila da potpiše malo skromniji (i dalje astronomski) ugovor, dok još uvek važi stari CBA. Za veoma sličan potez su se opredelili Dirk Nowitzki i Paul Pierce, koji su takodje odbili opciju da iskoriste poslednju godinu ugovora i na taj način sledeće leto dočekaju kao slobodni agenti.

Još uvek nije sve definisano šta će čelnici lige tražiti u novom kolektivnom ugovoru. Za sada su najveće pretpostavke da će zahtevati smanjenje salary capa, kao i promene oko ograničenja trajanja ugovora i promene visine maksimalnih i minimalnih ugovora.

Lockut iz sezone 1998/99 je značio skraćenje sezone. Umesto 82 utakmice, timovi su odigrali samo 50 u regularnom delu sezone. Bila je to prva sezona nakon povlačenja Michaela Jordana i vreme kada su NBA liga i njeni igrači bili udaljeni nekoliko svetlosnih godina u odnosu na evropsku košarku. Upravo je ovaj Lockout učinio da neki NBA igrači odluče da predju okean i da se okušaju u Evropi. Najpoznatiji su prelasci Vlade Divca u Crvenu Zvezdu, Arvydasa Sabonisa u Zalgiris, kao i Michaela Olowokandija (prvog pika na draftu te godine) u Kinder. Medjutim, nisu se mnogo zadržali na Starom kontinentu i nakon okončanja štrajka, vratili su se u NBA. U proteklih desetak godina, situacija u Evropi se promenila. Evidentna su mnogo veća ulaganja, koja su uz pomoć konstantnog pada kvaliteta u NBA od tada, rezultirala smanjenjem razlike izmedju NBA I Evrolige. I dalje je ogromna razlika u kvalitetu ove dve lige, ali se NBA igrači više ne smatraju vanzemaljcima.U medjuvremenu su, pre svega zahvaljujući manjim porezima, neki veoma kvalitetni NBA igrači našli angažmane u Evropi. Najpoznatiji medju njima je Josh Childress, koji je dres Hawksa zamenio Olympiakosovim.

Dakle, ukoliko dodje do novog Lockouta, postoji opcija, da veliki broj NBA igrača, koji nemaju mutimilionske ugovore, predje u Evropu (možda i u Kinu, gde su im takodje zagarantovan novac). Ovog puta postoje šanse da ti prelasci u Evropu ne budu naivni, kako su bili za vreme prošlog štrajka. Ukoliko bi došlo do ovog scenarija, strmoglavi pad kvaliteta NBA lige bi bio neminovnost. Postojale su i glasine da su vlasnici Olympiakosa nudili čak 50 miliona dolara LeBronu Jamesu, ukoliko bi postao član njihove ekipe. Izgleda da postoji interesovanje i za superstarove.

Veoma je teško biti objektivan u ovoj situaciji i presuditi ko je u pravu. Da li su u pravu čelnici lige koji žele da smanje basnoslovne iznose koje igrači inkasiraju iz sezone u sezonu? Ako gledamo iz tog ugla, sigurno je da ćemo doći do zaključka da su igrači, zapravo, pohlepni ljudi kojima je od životnog značaja da li će zaraditi nekoliko miliona više ili manje. Pa, šta će to može postići u životu sa 10 miliona, a da je nemoguće postići sa 5 miliona dolara?! S druge strane, igrači su upravo ti koje veliki broj košarkaških ljubitelja i navijača posmatraju kao svoje idole i uzore. Oni su ti zbog kojih se dolazi na utakmice i voli ovaj sport. U odnosu na čelnike lige (pre svega mislim na Davida Sterna), oni su obična radnička klasa koja svoju (doduše, ogromnu) platu zaradjuju na veoma požrtvovan način, odričući se mnogobrojnih stvari u životu. Oni su ti koji ‘leže’ na milionima, ali ipak najveći deo svog leta provode u salama, trenirajući do iznemoglosti, za razliku od gospode u odelima, koji svoje milione troše po nekim egzotičnim destinacijama širom planete. Medjutim, o njihovim primanjima u ovoj priči nema ni pomena…

Jedno je sigurno: i jedni i drugi su se u ovoj situaciji pokazali kao Licimuri (copyrighted by Sava). Jasno je da ukoliko žele da naprave novi CBA da će obe strane morati malo da popuste, inače je novi Lockout realnost. Medjutim, ovaj štrajk igrača bi mogao da se završi na drugačiji način ukoliko čelnici ne budu imali sluha na njihove zahteve. Nadam se da neće doći do kraha NBA lige (jer košarka više nikada ne bi bila na tom nivou), ali ovog puta mnogi igrači imaju alternative. Trebalo bi da svi još jednom preispitaju svoje stavove i da postignu dogovor, kojim bi najviše profitirala košarka.

Autor: Dražen Knežević