JAMES NAISMITH - Otac kosarke - Dražen Knezevic: NBA Classic Stories

[Zola]

James Naismith - Otac košarke


James Naismith, otac košarke

Latinska poslovica kaže: "Historia magistra vitae est.", ili na našem jeziku: "Istorija je učiteljica života.". Vodeći se ovom poslovicom, moramo biti svesni da neke stvari i dogadjaji nikada ne bi trebalo da budu zaboravljeni. A što se košarke tiče, postoje stvari koje bi trebalo da zna svako dete pre nego što veže patike i istrči na košarkaško igralište. Bilo bi poželjno da to zna i svaki košarkaški amater, kao i bilo koji košarkarški zaljubljenik. Na žalost, ovo ne zna ni većina NBA košarkaša. Svi malo pre navedeni bi trebalo da znaju da su blisko povezani sa samo jednim čovekom. Čovekom koji je osmislio jedan od najzanimljivijih sportova današnjice koji se smatra i ocem košarke. Njegovo ime je James Naismith.

James Naismith je rodjen 1861. godine u Kanadi. Odrastao je gradiću Almonte u kojem je proveo veći deo svog detinjstva živeći sa tetkom i tečom. Od malih nogu je pokazivao zainteresovanost za sport. Sa svojih 180cm, koliko je imao nakon srednje škole, bio je viši od većine svojih vršnjaka. Odlučio je da ostane u svetu sporta i da upiše McGill koledž u Montrealu. Na koledžu se bavio fudbalom i gimnastikom. Kada je 1891. godine završio studije, dobio je posao profesora fizičkog na univerzitetu na kojem je diplomirao. Ubrzo nakon toga, napušta Montreal i seli se u Springfield u državu Massachusetts, gde je obavljao isti posao.
Sastavljao je ekipe i trenirao studente koji su studirali na Springfieldskom koledžu. Najviše pažnje se posvećivalo fudbalu, ragbiju i bejzbolu. Medjutim, kako su u Massachusettsu bile veoma hladne zime, Naismith je bio primoran da svojim studentima i ovom periodu osmisli neku igru, koja bi mogla da se igra u zatvorenom prostoru. Igru pomoću koje bi mogli da održavaju formu tokom zime. Bilo mu je potrebno dve nedelje da osmisli igru, koja je zauvek promenila istoriju sporta.
Proučavajući najpopularnije sportove tog vremena: fudbal, bejzbol, hokej i ragbi, Naismith je odlučio da bi fudbalska lopta bila najupotrebljivija za njegovu novu igru. Odmah je izbacio pravilo koje je poticalo iz ragbija, a to je trčanje sa loptom. Najveća razlika izmedju današnje i ondašnje košarke je što se ranije lopta nije smela driblati. Igra pod nazivom ’’duck on the rock’’ Naismithu je koristila kao inspiracija da osmisli novu igru. Naime, postavio je dve drvene korpe na dva kraja školske sale. Korpe su bile na visini od 10 stopa ili približno 305cm. Odredio je da budu na ovoj visini, jer je na toj visini bila postavljena prečka gola u američkom fudbalu. Ovo pravilo se zadržalo do današnjih dana. Zatim je odredio granice igrališta i rasperedio ekipe od po devet igrača, jer je odeljenje s kojim je izvršio eksperiment imalo 18 učenika. 21. decembra 1891. godine, kada je zvanično i patentirao novu igru, koja se tada zvala Basket Ball, Naismith je objavio 13 osnovnih pravila na kojim se zasnivala igra.

Naismithovih 13 osnovnih pravila igre:

1	Lopta može biti bačena u bilo kom pravcu sa jednom ili dve ruke. -trenutno: Ovo pravilo je i dalje na snazi. Jedina promena je vraćanje lopte na svoju polovinu. Od trenutka kada lopta predje na protivničku polovinu, ne sme biti vraćena ukoliko je ne izbaci odbrambeni igrač.
2	Lopta može biti izbijena sa jednom ili obe ruke. -trenutno: lopta i dalje može biti izbijena sa jednom ili obe ruke. Može biti izbijena iz ruku protivnika, ili tokom šuta. Ovo pravilo je evoluiralo i osmišljena je blokada, pri kojoj odbrambeni igrač može blokirati loptu i posle šuta sve dok ona nije u silaznoj putanji.
3	Igrač ne sme trčati sa loptom. -trenutno: Igrač i dalje ne sme da trči sa loptom, već je mora driblati ili dodati drugom igraču.
4	Lopta mora biti pridržavana rukma. Nije dozvoljeno koristiti druge delove tela radi kontrole lopte. -trenutno: još uvek važi pravilo
5	Nije dozvoljeno udaranje, guranje, laktanje, štipanje ili slični načini kojim bi se ometao protivnik. Ukoliko igrač prekrši ovo pravilo, bio bi mu sviran faul. Drugi faul bi ga isključio iz igre do sledećeg pogotka, a ako je bilo namere da se povredi protivnik, usledilo bi isključenje do kraja utakmice, bez mogućnosti zamene. -trenutno: Poput Naismithovog pravila, igrač može biti izbačen iz igre zbog 6 faulova. Ukoliko je dosudjen nesportski prekršaj, slede dva slobodna bacanja i ponovni posed lopte. Za ekstemne nesportske faulove, igrač može biti isključen sa utakmice sa pravom zamene, kao i suspendovan u narednim utakmicama.
6	Nije dozvoljeno udaranje lopte pesnicom. -trenutno: pravilo je korigovano u slučaju da igrač kreativnošću pokuša da doda loptu saigraču. Današnji igrači često koriste dodavanje iza ledja, dodavanje laktom (poput Jasona Williamsa).
7	Ukoliko ekipa pravi konstantne i uzastopne faulove, protivniku se pišu poeni. -trenutno: Ovo pravilo više nije na snazi. Posle pet faulova u jednoj četvrtini, ekipa ulazi u bonus i svaki sledeći faul im omogućava dva slobodna bacanja.
8	Koš je postignut kada lopta bude ubačena u obruč i ostane unutar njega. Tokom upućivanja šuta, odbrana ne sme dirati obruč, kao ni konstrukciju koša. Ukoliko dodje do kršenja pravila, protivniku se upisuje pogodak. -trenutno: pravilo je izmenjeno s obzirom da obruč sada ima rupu i lopta ne ostaje u njemu. Igrač i dalje ne sme dodirivati obruč u toku šuta. Uvedeno je i pravilo silazne putanje.
9	Ukoliko lopta napusti granice igrališta, mora biti ubačena od strane igrača koji je nakon toga prvi stigao do nje. U slučaju rasprave i nedoumice, sudija odlučuje. Lopta mora biti ubačena u roku od 5 sekundi od trenutka kada je sudija uruči. Ukoliko dodje do kršenja pravila, lopta se dodeljuje protivniku. -trenutno: pravilo za pet sekundi i dalje važi, ali lopta se dodeljuje ekipi koja nije imala poslednji kontakt sa loptom.
10	Zapisničari beleže faulove, koje sudija svira. Sudija svira faulove prema pravilu br.5. -trenutno: postoje tri sudije, koje sviraju faulove i imaju dozvolu da isključe igrače.
11	Sudija odlučuje kada je lopta van igrališta i kada se zaustavlja vreme. Takodje odlučuje kada je pogodak regularan. -trenutno: sudije i dalje odlučuju čiji je posed lopte. Postoje i ljudi za zapisničkim stolom, koji mere i zaustavljaju vreme, kao i dozvoljavaju zamene igrača. Takodje i oni koji vode evidenciju o rezultatu, individualnim statistikama i faulovima.
12	Igra se dva poluvremena od po 15 minuta, sa petominutnom pauzom izmedju njih. -trenutno: pravilo je izmenjeno, u NBA-u se igraju četvrtine po 12 minuta. Ukoliko je nerešen rezultat, sledi produžetak od pet minuta. Pauza posle druge četvrtine traje 15 minuta.
13	Ekipa koja postogne više poena je pobednik. U slučaju da je rezultat na kraju nerešen, uz saglasnost kapitena, može biti nastavljena do sledećeg pogotka. -trenutno: Tim sa večim brojem poena na kraju utakmice pobedjuje. Ako je rezultat nerešen, igra se produžetak, sve dok na kraju istog jedna ekipa ne bude imala više poena.

Naismith i korpe koje su preteča modernih koševa

EVOLUCIJA KOŠARKE

Kako se vremenom košarka razvijala, dolazilo je do neophodnih korekcija Naismithovih pravila. 1901. uveden je dribling, koji do tada nije bio sastavni deo igre. Igrač bi mogao izvesti samo jedan dribling, ali nakon toga nije smeo da uputi šut kao košu, već je morao da doda loptu. Za trčanje sa loptom bi bio sviran faul sve do 1922. godine, kada je odlučeno da će se u tom slučaju lopta dodeliti protivniku. 1944. je uveden ‘Goaltending’, odnosno u slučaju da odbrambeni igrač dira loptu pri šutu dok je ona u sliznoj putanji, pisali bi se poeni protivnicima. 1958 je uveden i ofanzivni Goaltending.
Pravilo koje je spasilo košarku i koje je ovaj sport učilo daleko zanimljivijim i atraktivnijim je vremensko ograničenje napada. Na ovu ideju je došao Daniel Biasone, vlasnik tadašnjeg NBA kluba Syracuse Nationalsa (danas Philadelphia 76ersa). Košarka je postala dosadan sport u kome bi ekipa koja dodje do malo značajnije prednosti ‘zamrzavala’ loptu do kraja utakmice i terala protivnika da pravi konstantne faulove. Najpoznatiji po čuvenom zadržavanju lopte je bio NBA legenda Bob Cousey, koji je bio i pouzdan izvodjač slobodnih bacanja. Proučavajući igru Biasone je došao do statističkog podatka da se na utakmici uputi oko 120 šuteva ka košu, tj. svaka ekipa po 60. Obzirom da utakmica traje 48 minuta ili 2880 sekundi, došao je do savršene formule: 2880/120=24. Od tada je svaki napad ograničen na 24 sekunde, te bi u slučaju kršenja ovog pravila lopta bila dodeljivana protivniku. Takodje su menjane i dimenzije reketa, koji je bio proširen. Kao uzrok potpune dominacije Wilta Chamberlaina, vreme koje igrač može da propvede u reketu je ograničeno na samo tri sekunde.

NAISMITH U XX VEKU

Novi sport je polako zaživeo, a Naismith se preselio u Denver gde je završio medicinu na Gross Medical koledžu. 1898. je veoma važna godina u Naismithovom životu. Te godine postaje košarkaški trener na univerzitetu Kansas, na kojem je proveo 9 sezona i ostvario skor od 55 pobeda i 66 poraza. James je bio više zainteresovan za posao profesora fizičkog, nego za trenerski posao. Nakon trenerske karijere nastavio je da radi kao profesor na univerzitetu. 1910. Godine je dobio diplomu, koja mu je omogućila da radi kao profesor i zauvek je napustio trenerski posao. 1936. godine, Naismith je prisustvovao Olimpijadi u Berlinu, kada je košarka i zvanično postala olimpijski sport. Dve godine kasnije je dobio titulu doktora na univerzitetu McGill, koji je pohadjao.
28. novembra 1939. u 78. godini života je doživeo srčani napad nakon kojeg je preminuo. Danas je član FIBA-ine košarkaške kuće slavnih, a mnogo nagrade i košarkaška priznanja u svetu danas nose njegovo ime.

NASLEDSTVO

Največi umovi čovečanstva uglavnom nikada nisu imali materijalne korsti od svog stvaralaštva. Poput mnogih genijalaca iz sveta nauke ili umestnosti, ni Dr James Naismith se nije obogatio zahvaljujući svom vizionarskom dostignuću. Medjutim, čovečanstvu je u nasledje ostavio nešto što su ljudi znali da cene neguju.
Košarka se ubraja medju najpopularnije sportove današnjice. Za stotine miliona ljudi širom sveta postala je ne samo način, već i smisao života. Kako su prolazile godine i decenije, košarka se menjala. Ne samo što se pravila igre tiče, već i odnosa javnosti prema istoj. Mnogi ljudi se profesionalno bave košarkom, a neki od njih zaradjuju milione dolara. U trenucima kada je Dr James Naismith osmišljavao ovu igru, sigurno da mu ni na pamet nije padalo da bi košarka mogla biti ovako dobro privhaćena u svetu da će se razviti do neslućenih razmera.
Priču o ocu košarke bi trebalo završiti na isti način kao što je započeta. Latinska poslovica tvrdi:’’Vox populi, vox Dei. ‘’ - ‘’Glas naroda je Božji glas.’’.
Narod je presudio. Gotovo da ne postoji mesto na planeti gde se danas ne igra košarka. U ime svih koji su igrali, koji igraju i koji će tek igrati jedan od najatraktivnijih I najelegantnijih sportova - košarku, trebalo bi glasno reći: ’’Hvala doktore Naismith!’’.

Dražen Knežević: NBA Classic Stories